Jedna dušica mi je danas u inbox napisala nešto što me je dirnulo. Da brine, da se boji… za sebe, za sve oko sebe. Pitala me kuda idemo… čemu sve…
Razumela sam taj osećaj. Imala sam ga mnogo puta u životu. Imam ga ponekad i danas kada pogledam tamo negde… No…
Gle… ako mi odustanemo, ko ostaje? Ako odustanu svi koji šire ljubav, lepu reč, smeh, oni koji daju snagu onome ko padne, oni koji čvrsto drže fokus na dobrim stvarima, koji vode računa da svoj bes usmere na rad, a ne na druge ljude, kome je jutro najlepša stvar koja mu se dešava i zahvalan je za sve što ima… ko ostaje? Želiš li da odustaneš od sebe, od ove planete? Neko jedva čeka. Ne odustaj sada, dušo draga… ne odustaj, jer TI SI BITAN! Samo Ti! Tvoje svetlo obasja mnogo duša koje pate. A onda oni napojeni sa Tvoga izvora ljubavi imaju snage da ponovo poveruju da život nije ono što im se predstavlja. Dobiju volju da napišu nešto lepo, da se pomire sa rodom… Lančano je to. Jeste. Zato, dušo moja mila… širi svoju dobrotu i lepotu, jer ne znaš kome će baš Tvoja topla reč uneti snage tog trenutka da se suoči sa svojim strahom.
Piši… piši o lepoti koja je svuda oko tebe. Piši o ljubavi. Piši o sreći jer ona je svuda oko tebe. Piši o slobodi jer nju imaš no teško je primećuješ. Piši o svemu onome što smatraš za ne bitnim u tvom postojanju, jer svaka sitnica je ono što tvoj život čini.
Ljudima je potrebna ljubav. Nežna reč. Toplina. I ako neko bude ljut na tebe jer si dobar i nežan, nemoj da te to obeshrabri. On samo ne vidi tvoj raj od svoga pakla. Isprati ga. Ne kači se. Ne dozvoli da te povuče. To je njegov put. Ti idi pravo i ne skreći. Jer trebaš. Trebaš onima koji čekaju na Tebe i tvoju toplu reč, zahvalni što si takav kakav jesi.
Zato… ne odustaj! Ne daj ovaj život da ti uzalud prođe. Unoseći drugima lepotu, unosiš je sebi. Dajući drugima ljubav, daješ je sebi. Tvoja uloga je bitna. Bitna za ceo svet. Misliš da je to maleni korak? Jeste. No, ne zaboravi… mora od nekog početi, mora neko da pokrene proces. Budi Ti taj u svojoj okolini. Budi onaj koji svojim primerom dokazuje Istinu koja jeste! A to je da se dobro dobrim vraća. Čime vibriramo to i stvaramo u svome postojanju. Pa i kad ti „upadne padobranac“, bitno je da ostaneš u svome miru. To su izazovi. Tu su da ti pokažu gde si ti. Koliko si napredovao. Jesi li dovoljno jak i svestan da primiš ono što je sledeće.
I ne boj se! Ne brini! Sve ima svoj smisao i sve ide onako kako treba i ako ti sada izgleda sve beznadežno i u haosu. Oh, ne… to je iluzija da bi odustao. Odustao sada kada si na korak do ispunjenja. Ako odustaneš, ko ostaje? Želiš li to? Ne. Znam da ne želiš. Ne želi tvoje Biće, tvoja Duša. Ovde je da bi pomogla svojim sjajem da obasja sve oko sebe. A ne da bi se predala i zarobila. Idemo dalje, dušo mila! Ti si sunce koje rasteruje oblake!
Izabela Sidawi
